Posted on

OSNOVNI PRINCIPI LEČENJA DEPRESIJA

 Dijagnoza
Ispravna dijagnoza neophodna je za koncipiranje plana lečenja. Pored poznavanja psihopatologije i
dijagnostičkih kriterijuma, kliničar treba da sagleda pojavu simptoma u kontekstu bioloških, psiholoških
i socijalnih činilaca koji predisponiraju ili precipitiraju nastanak poremećaja ili održavaju njegovo prisustvo.
Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih od pacijenta, kliničke slike, kao i informacija
dobijenih od bliskih osoba.
Psihijatrijska procena podrazumeva i rutinsku upotrebu skrining instrumenata za detekciju depresivnih
simptoma. Jedan od najčešće korišćenih upitnika za detekciju simptoma i merenje težine depresivne
epizode je Upitnik o zdravlju pacijenta (The Patient Health Questionnaire – PHQ-9-9) – upitnik samoprocene
od 9 pitanja. Ukupni skor od 10 ili više s velikom verovatnoćom ukazuje da se može postaviti
dijagnoza depresivne epizode. Pored toga, ovaj upitnik sadrži i pitanja o eventualnoj suicidalnosti, a
jedna od najvećih prednosti je što može biti popunjen i skorovan za veoma kratko vreme (obično do tri
minuta).
Tokom postavljanja dijagnoze treba voditi računa o prisustvu drugih psihijatrijskih ili telesnih poremećaja
koji mogu uticati na ispoljavanja i tok depresivnog poremećaja i biti veoma značajni u koncipiranju
plana lečenja. Tokom lečenja depresije, dijagnoza i plan lečenja podložni su revizijama, u skladu sa naknadno
dobijenim informacijama (na primer: novo dijagnostikovana telesna bolest, razvoj hipomanije).

 

Veoma je važno da se između pacijenta i terapeuta uspostavi terapijski savez zasnovan na uzajamnom
poverenju, slaganju oko ciljeva lečenja i terapijskih procedura. Potrebno je pacijenta edukovati o prirodi
i osobinama depresivnog poremećaja, ukazati mu na očekivani oporavak, kao i na potrebu za pridržavanjem
preporučene terapije. Psihoedukacija treba da uključi i razgovor o tome kakve mogu biti posledice
depresije u odnosu na profesionalno i socijalno funkcionisanje i kakav tok poremećaj može imati. Važno
je edukovati i bliske osobe (članove porodice), koje tokom lečenja mogu pružiti podršku pacijentu i na taj
način poboljšati komplijansu. U toku ambulantnog lečenja, pogotovo u akutnoj fazi, potrebno je obezbediti
česte kontrole radi procene kliničke slike, suicidalnog rizika i reagovanja na terapiju.
 Suicidalni rizik
rizik od suicida je među psihijatrijskim pacijentima najveći kod osoba sa depresijom. Pitanja koja
kliničar postavlja tokom evaluacije suicidalnog rizika su: oseća li se pacijent očajno, beznadežno, bespomoćno,
da li je umoran od „neprekidne borbe”, ima li želju za smrću ? Da li je razmišljao o samoubistvu?
Koliko su te misli intenzivne ili česte? Da li je bilo konkretnih planova? Ima li mogućnosti i sredstava da
pokuša suicid? Koliko je pacijent impulsivan? Ima li podataka o životnim događajima kao što su gubitak
posla, smrt bliske osobe? Da li pacijent „podvlači crtu” (na primer piše testament)? Ima li u anamnezi
pokušaja suicida, i ukoliko ima, da li žali što nisu uspeli. Pacijenti koji su u stanju da identifikuju više
razloga za življenje iskazuju manji rizik suicidalne ideacije i podsticaja na samouništenje.
 Hospitalizacija
Glavni razlozi za bolničko lečenje depresivnih pacijenata su sledeći: 1) bezbednost pacijenata, odnosno
suicidalnost; 2) dijagnostička evaluacija (pogotovo kada su u pitanju komorbidni poremećaji, psihijatrijski
ili telesni); 3) brzo pogoršavanje stanja ili težina kliničke slike (suicidalna ideacija, psihotični
simptomi); 4) nemogućnost pacijenta da funkcioniše u svojoj sredini; 5) nagli gubitak socijalne podrške;
6) teška socijalno-egzistencijalna stanja.
Tok i ishod
Prva depresivna epizoda obično se dešava u periodu od ranih 20-ih do 30-ih godina života. Danas
postoji saglasnost da se remisija uspostavlja kod otprilike 50% obolelih nakon jedne godine ispoljavanja
depresivne epizode. Depresija se najčešće ispoljava ponovljenim epizodama (Paykel, 2001). Akutni
kratkotrajni ishod obično je povoljan, pri čemu većina pacijenata pokazuje poboljšanje, a 20–30% manifestuju
parcijalnu remisiju s rezidualnim simptomima.
Ponovno pojavljivanje depresivne epizode kod ljudi koji su se prethodno u potpunosti oporavili od
prve epizode depresije je veoma često. Oko 30% osoba doživi relaps tokom prve godine, dok 70–80%
ima još najmanje jednu depresivnu epizodu posmatrano dugotrajno (Paykel i sar., 2005). Novu epizodu
depresije doživljava čak 58% pacijenata koji su bili asimptomatični tokom najmanje pet godina nakon
potpunog oporavka (Mueller i sar., 1999). Prediktori pojave nove epizode depresije uključuju: ženski
pol, duže trajanje depresivne epizode pre početka lečenja, veći broj prethodnih epizoda i odsustvo bračnog
partnera. Pacijenti koji su usled prve epizode depresije morali biti hospitalizovani imaju životni
rizik od 50% za ponovnu hospitalizaciju. Subsindromska depresija je još češća: pacijenti su ispoljavali
bar dva simptoma depresije tokom najmanje 59% vremena. Kao što je već rečeno, 10–15% depresivnih
osoba izvrši suicid, odnosno 60–70% od svih suicida izvrše depresivne osobe

Posted on

Depresija – socijalni ambijent

Depresivni poremećaji (depresije) smatraju se jednim od najvećih zdravstvenih problema od javnog
značaja zbog više razloga: 1) visoke prevalentnosti – depresija je najčešći mentalni poremećaj u opštoj
populaciji; 2) težine posledica – u najvećem broju slučajeva (67%) depresije su rekurentne (Kenedy i
sar., 2004) ili hroničnog toka; 3) značajno narušavaju kvalitet života; 4) relativno često (kod 10% do
15% depresivnih osoba) završavaju se suicidom (Andreasen, 2001); 5) neretko se javljaju udruženo sa
drugim mentalnim poremećajima i telesnim bolestima i povećavaju ukupni morbiditet i mortalitet.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) (SZO, 1990), depresija je četvrti najčešći
uzrok „godina života izmenjenih zbog invalidnosti“, a procenjuje se da će do 2020. godine biti na
drugom mestu. Povećana učestalost depresivnih poremećaja u narednim dekadama očekuje se zbog
sledećih činilaca: 1) produžava se životni vek a samim tim i broj telesnih oboljenja koja su često praćena
depresivnim poremećajima; 2) veća je učestalost jatrogeno izazvanih depresija; 3) kontinuirano se
povećava nivo stresa i u razvijenim, a naročito u zemljama u razvoju kakva je i naša, a ubrzane promene
savremenog doba donele su promene u porodicama i zajednicama, što istovremeno slabi socijalnu podršku
(Sartorius, 2007). Pored toga, prospektivne studije pokazuju da oko polovina populacije (možda
čak i većina) može očekivati jednu ili više epizoda u toku života (Moffitt i sar., 2010). Uzimajući u obzir
evolutivnu perspektivu, moglo bi se spekulisati da je tendencija ka nesreći i nezadovoljstvu inherentna
humanoj vrsti (čovek je „nesrećni primat“), što je jedan od faktora koji je doprineo uspehu naše vrste,
vodeći homo sapiensa napred, u potrazi za novim teritorijama i izazovima. Primena evolutivnih teorija
može, takođe, dovesti do novih pristupa tretmanu i novim etiološkim teorijama (Kelleher i sar., 2010).
Procenjuje se da je depresija u Evropi nedovoljno lečena, a različite opcije tretmana nedovoljno korišćene
(Henrikson i sar., 2006). Istraživanja iz naše zemlje upućuju da je depresija najčešće neprepoznata,
a samim tim i nelečena (Lisulov i Nedić, 2006), što ima visoku socijalnu i ekonomsku cenu. Zbog svega
toga, rana dijagnostika i pravovremeno, adekvatno i efikasno lečenje i zbrinjavanje depresije od ključnog
su značaja za smanjenje ozbiljnih posledica do kojih ovi poremećaji mogu dovesti kod pojedinca,
njihove porodice i zajednice u celini.

Posted on

Клиничка депресија

Депресија спада у групу поремећаја расположења (униполарни поремећај). Депресивни поремећаји подељени су (по међународној класификацији болести) на: депресивну епизоду, различитог интензитета и квалитета – са соматским симптомима и са психотичним симптомима; рекурентни депресивни поремећај који подразумева најмање две депресивне епизоде које раздваја интервал без симптома у трајању од два месеца и перзистентни депресивни поремећај – дистимијуДепресивно расположење карактеризује повлачење болесника у себе, потиштеност, пад виталних динамизама, несаница, губитак апетита, песимизам, успорени мисаони ток, осећај безнађа и беспомоћности.

Око 7—12 % мушкараца и 20—25 % жена пати од депресије у току живота. Неколико научних студија је утврдило статистичке корелације између депресије и неких пољопривредних пестицида.

Последње две деценије истраживања све више обраћају пажњу на препознавање такозваних субсиндромских депресија које не испуњавају све критеријуме за дијагностику депресивне епизоде, а сличне су стањима која су у прошлости била позната као “неуротска” или “карактеролошка” депресија. Показано је да субсиндромска депресија изазива значајан морбидитет, доводи до психосоцијалне и радне онеспособљености и апсентизма и повећава економску цену депресије.

Posted on

Анксиозност, стрепња

Стрепњатескоба или анксиозност је нејасан страх без очигледног спољњег повода и углавном без организмичких знакова који уобичајено прате страх произашао из реалне спољне претње. Од страха се разликује због своје неодређености, јер није везан за неки одређени објекат. У овом непријатном осећању доминира ишчекивање неке неодређене несреће. Када се догађа често, омета афективни живот и осећање добробити или је на други начин маладаптивно, позната је као анксиозни поремећај.

Сартрово тумачење

Неизвесност је драстичан облик непостојања слободе. Стрепња је апстрактни страх од могућег конкретног губитка слободе. Стрепња је страх од страха. Стрепња је страх од губитка слободе.[3]

Posted on

О.Л.И. метод психотерапије

O. L. I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija je psihoterapijski pravac sa bazično psihodinamskom orijentacijom. Teorijski je zasnovan na integraciji saznanja četiri psihoanalitičke psihologije: psihologije nagona („klasična psihoanalitička teorija“), Ego psihologijepsihologije objektnih odnosa i Self psihologije. Osnivač metoda je Nebojša Jovanovićpsihoterapeut iz Srbije. Metod rada s klijentima je, takođe, integrativan, jer se primenjuju tehnike različitih psihoterapijskih pravaca (psihoanalizegeštalt terapijetransakcione analize, bioenergetike, NLP, „fokusiranja“, biofidbeka i neurofidbeka, REBT-a) u kombinaciji s tehnikama nastalim u okviru O. L. I. metoda.

Osnov za integraciju tehnika iz različitih psihoterapijskih pravaca pruža koncept bazičnih sposobnosti za obradu emocija – bazičnih emocionalnih kompetencija. Bazične emocionalne kompetencije na kojima se bazira O. L. I. metod su:

Tehnike različitih psihoterapijskih pravaca se uključuju u rad sa klijentom ako mogu da doprinesu razvoju neke od navedenih emocionalnih kompetencija (koje su sastavni elementi sposobnosti za ljubav i rad).

Posted on

Психодрама и УНМ психотерапијске методе

Психодрама је облик групне терапије, у којој се учесници активно укључују одигравајући своје сопствене проблеме чиме се постиже неки облик катарзе. Данас је развијено више облика психодраме, али је свима заједничко да су учесници активни у формулисању животне ситуације која се жели одиграти, избору особа које ће бити укључене, као и начину извођења. Увек се ствара атмосфера слободног емоционалног реаговања уз могућност да касније цела група анализира ток, искреност и исход оваквог облика терапије. Психодрама је значајно утицала на развој не само групне психотерапије, него и на групе сусретања и гешталт терапију, пошто је и Морено, творац ове методе, сматрао да овим поступком људи постају, не само здравији, већ и аутентичнији, спонтанији и креативнији.

 

UNM metod psihoterapije predstavlja savremeni vid psihoterapije za lečenje anksioznosti, otklanjanje stresa, za lečenje depresije i paničnih napada, metod odvikavanja od pušenja i drugih štetnih navika.

UNM metod nastao je na Univerzitu prirodne medicine u Americi, po čemu je i dobio ime. Ovaj metod psihoterapije obuhvata izmenu stila života, promene u načinu ishrane, promene u načinu ponašanja, načinu razmišljanja, načinu odnosa prema društvu. Uključuje i više metoda otklanjanja strahova, različite sugestivne oblike dokazivanja potrebe racionalnosti u ponašanju.

Najveći uspesi postignuti su u odvikavanju od pušenja i drugih štetnih navika, kao i u lečenju depresije i paničnih napada.

UNM metod odvikavanja od pušenja funkcioniše na sasvim suprotan način od metoda „snage volje“. On se ne bavi razlozima zbog kojih pušač ne bi trebalo da puši, a to su novac, robovanje, opasnost po zdravlje i društveni žig. Pušači to već znaju. Umesto toga, bavi se razlozima zbog kojih pušač nastavlja da puši uprkos svim očiglednim štetnim efektima.

Ono što održava zavisnost pušača jeste „strah“. Strah da će morati da se odreknu zadovoljstva ili oslonca. Strah da neće moći da uživaju u životu ili da se izbore sa stresom. Stah da će morati da prežive užasnu traumu da bi se oslobodili. Strah da se pušač nikada neće u potpunosti osloboditi žudnje za nikotinom.

Seanse kombinuju psihoterapiju i vežbe relaksacije, otklanja uverenje pušača da mu pušenje pruža bilo kakvo zadovoljstvo ili oslonac. Otklanja osećaj odricanja ili uskraćenosti i time pušača oslobađa straha od ostavljanja pušenja. Seanse obuhvataju i edukaciju i prakičnu primenu stečenih znanja u promeni stila i načina života. Didaktičke metode u odvikavanju od pušenja konkretno deluju na promenu svih poimanja pušača u vezi sa koriščenjem cigareta i prihvatanjem informacija od strane pušača na sugestivan način i specifično obrazložen način od strane terapeuta, koji ne može da ne ostavi dugotrajne pozitivne posledice na pušača u cilju da apsolutno odbaci svaki razlog za korišćenjem cigareta.

Bihejvioralne tehnike odvikavanja od pušenja, koje se takođe koriste u UNM metodi, koriste logična i racionalna objašnjenja koja na perfidan način ubeđuju pušača o apsolutnoj jednostavnosti ostavljanja pušenja i promene načina razmišljanja kada je ova zavisnost u pitanju. Pored svega navedenog, UNM metod koristi i studije slučaja stvarnih ljudi koji su već uspešno prošli UNM metod odvikavanja, prestali su sa konzumiranjem cigareta i obučeni su da dele na samim seansama svoja iskustva sa ostalima, kao i da ih na različite načine navođenja podrže u nameri ka ostvarenju ovog cilja.

Posted on

STRUKA I NESTRUKA U SVETU PSIHOLOGIJE I TERAPIJE

STRUKA I NESTRUKA U SVETU PSIHOLOGIJE I TERAPIJE II DEO

 

Postoji još jedan, možda i bitniji fenomen koji može da odgovori na pitanje moje koleginice (vidi prvi deo teksta). A to je (auto)stigmatizacija osoba sa mentalnim smetnjama i predrasude. U našem narodu vlada verovanje da je odlazak kod psihologa ili psihijatra rezervisan samo za “lude” ljude, to je nešto što je sramota. A zapravo statistika pokazuje da su mentalne smetnje jako rasprostranjen problem našeg stanovništva. “Zdravi” ljudi arognatno govore o tome kako “bolesnike” treba pozatvarati i sebi stvaraju podlogu da se sutra plaše javljanja stručnom licu, jer misle da su možda oni sada ti “bolesnici”, a to je nešto što ne žele da priznaju sebi.  Kako tome doprinose mediji pompeznim izveštavanjem o osobama sa mentalnim smetnjama kao ubicama, nasilnicima i psihopatama, sam govorio na dve tribine do sada. I to zajedno sa osobama sa mentalnim invaliditetom. I rado ću ponoviti i to i detaljnije objasniti na nekoj novoj tribini, da se sada ne rasplinjavamo. Bitno: ljudi smatraju da je sramota i da će sebi dokazati da nešto sa njima ozbiljno nije u redu ako se jave ljudima školovanim za psihološke probleme, te se javljaju onima koji im nude interesantna mistična, lajfkouč, motivaciona i druga rešenja, koja im zvuče zanimljivo, produhovljeno i manje strašno.

Zato ja lično osećam potrebu da što više radim sa ljudima preventivno, da primenim psihološke i terpijske metode na svakodnevne probleme, motivaciju, komunikaciju, postavljanje ciljeva, napredak u poslu, probleme sa učenjem… apsolutno sve. Približavanje prave psihologije i psihoterapije ljudima i razbijanje predrasuda je jedna od misija Centra Psihonega. Citiraću tekst koji je išao kao odgovor na često postavljano pitanje uz moju radionicu “Pobedite strepnju i depresivno raspoloženje”

Da li je onda ovo radionica za zdrave ili osobe sa mentalnim smetnjama ili je za psihologe?

Pokažite mi 100% psihički zdravu osobu, ja takav fenomen još nisam video. Postoje simptomi raznih poremećaja koji su bar u tragovima nekada u životu prisutni i kod osoba koje nemaju nikakvu “F dijagnozu”. To je pitanje KONTINUUMA IZMEĐU ZDRAVLJA I POREMEĆAJA, a ne dvaju zasebnih kategorija. Prema tome, sve što “radi” kod lečenja osoba sa dijagnozom, naravno da je poptuno primenljivo na slične probleme kod zdravih osoba.

Smatram velikom prednošću svih nas psihologa, koji smo izabrali psihoterapiju kao delatnost u kojoj se radi sa kliničkom populacijom i imamo izuzetno stručne psihijatre za svoje mentore, baš to – što zadržavamo naš pristup psihologa koji radi sa zdravom osobom, onda kada je to potrebno. Ali takođe posedujemo i znanje iz dijagnostike koje je potrebno da prepoznamo ozbiljan problem i osobu sa opravdanom dijagnozom, sprovedemo psihoterapiju i/ili uputimo psihijatru na medikamentoznu terapiju onda kada je to neophodno.

Zabluda da “kod psihologa i psihijatara idu samo poremećeni ljudi” je mnoge pacijente koštala prevencije koju su mogli da obezbede sebi blagovremenim javljanjem.

Naravno da je radionica korisna i psiholozima koji sve što nauče mogu da primenjuju u svom radu.

Da rezimiramo:

Odlazak kod psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta ne znači da dobijate etiketu na čelu, znači da brinete o svom zdravlju. Ovo nije reklama jer je kod većine psihologa i terapeuta koje znam prvi susret besplatan, a nekad je to dovoljno da saznate o sebi da li imate psihički problem i kojih je razmera.

Studije medicine traju 6 godina, sa specijalizacijom psihijatrije mnogo duže.

Studije psihologije traju 5 godina.

Posle toga se možete školovati za psihoterapeuta, ja sam izabrao KBT u Nišu i govorim o činjenicama vezanim za taj terapijski modalitet.

KBT je vodeća terapija u svetu. Obuka za KBT psihoterapeuta podrazumeva 2 godine teorijskog i 2 godine praktičnog usavršavanja na već postojeću diplomu iz medicine ili psihologije. Te druge dve godine se zovu supervizija i tada se najviše uči. Učimo praksu jedni od drugih i od mentora, za koje važi da su među najvećim stručnjacima u Srbiji, priznati i poštovani u Evropi i svetu. Polažu se ispiti, seminarski radovi, istraživanja… Sve zajedno traji preko 4 godine i košta 2800e bez pratećih troškova kupovanja literature, štampanja protokola sa seansi i slično.

Npr. obuka za “terapeuta” nečega što se zove duboki PEAT košta 200e, traji dva dana po 3 sata i sprovodi je osoba koja ne mora imati osnovno predznanje iz psihologije ili medicine. Obuka za prvi nivo NLP-a traje dva dana i besplatna je. Sprovodi osoba bez predznanja….

I tako mogu dalje da nabrajam, a vi izvolite izaberite kome ćete poveriti svoje zdravlje.

Posted on

Трансаккциона анализа

Трансакциона анализа (ТА) је, у основном значењу, метод формално-структуралне анализе склопа личности, преласка особе из једног у неко друго его-стање и приказивање сложених међуљудских односа помоћу трансакционих дијаграма. Метода је настала под утицајем психоанализе, теорије комуникације и психологијемалих група. Проучава три различита его-стања у истој личности (Родитељ, Одрасли, Дете) и трансакције међу њима.

Оснивач Трансакционе анализе, почетком педесетих година 20. века, је Ерик Берн.

Главне идеје

Циљ трансакционе анализе је развој и промена личности. Кроз теорију личности, даје нам идеју о психичкој структури људи користећи модел его стања. На тај начин нам помаже да схватимо како људи изражавају своју личност кроз понашање. Трансакциона анализа је уско повезана и са теоријом комуникације помоћу које можемо приступити анализи система и организација. Захваљујући теорији развоја детета коју нам нуди, развија концепт животног скрипта, тј. идеје да наши садашњи обрасци понашања воде порекло из детињства. Користећи овај концепт, помаже нам да схватимо понављање животних скрипти које смо развили у детињству када одрастемо. Трансакциона анализа нам тиме пружа и теорију психопатологије.[1]

У практичној примени, трансакциона анализа се користи у психотерапеутске сврхе и може се користити у лечењу психолошких поремећаја. Као такав модел, може се користити у индивидуалној, групној, породичној терапији и терапији парова. Осим терапеутске примене, користи се свуда где постоји потреба за разумевањем појединаца, њихових односа и комуникације. У том смислу, може се примењивати у образовним установама, у области саветовања и анализи организација.

Филозофске претпоставке

Трансакциона анализа се заснива на филозофским претпоставкама које се односе на људе, живот и циљеве промене. То су:

  • Људи су ок
  • Свако има способност да мисли
  • Људи одлучују о својој судбини, а те одлуке се могу мењати

Из ових претпоставки се развијају два основна принципа праксе трансакционе анализе:[2]

  • Склапање уговора
  • Отвореност комуникације

Људи су ок

Људи су ок је основна претпоставка трансакционе анализе која подразумева да сви имамо вредности и достојанство као људи, односно да прихватамо себе и друге такве какви смо. Овај исказ се искључиво односи на биће, а не на понашање. У том смислу, прихвата се позиција да нам се не допада или да не прихватамо када неко нешто ради, али да у исто време прихватамо оно шта тај неко јесте.

Свако има способност да мисли

Ова позиција подразумева да је свако одговоран да одлучи шта жели од живота и да живи са последицама својих одлука. То искључује људе са озбиљним оштећењем мозга.

Модел доношења одлука

Иако смо сви ок, некада се можемо понашати на начин који није ок. То значи да се понашамо на начин који смо усвојили када смо били врло мали како бисмо преживели и добили оно шта желимо. Међутим, као одрасли некада прибегавамо тим понашањима, одлукама и обрасцима који су непродуктивни из перспективе одраслог човека. У том смислу све одлуке које смо некада донели можемо променити, чак и оне одлуке које смо донели када смо били мали, тј. које смо усвојили као деца, а које се тичу нас и света који нас окружује.

Posted on

Аналитичка психотерапија и биоенергетика

Аналитичка психотерапија је врста психоаналитички оријентисане терапије која селективно користи многа техничка достигнућа психоанализе, али не поштује сва правила аналитичке процедуре. У односу на класичну психоаналитичку терапију је краћа, учесталост сеанси је мања, клијент не лежи на каучу, техника слободних асоцијација није толико важна, интерпретације нису много „дубоке“.

Биоенергетика је врста терапије усмерена на разбијање мишићне блокаде за коју заговорници ове теорије сматрају да омета несметан проток неке врсте енергије, са циљем да се клијент „врати своме телу“ и да у њему максимално могућно ужива. Они сматрају да се „разбијањем” мишићне блокаде ослобађају потиснута негативна осећања – бес, страх и мржња, и да се пражњењем ових осећања долази до најдубљих скривених позитивних осећања као што су љубав, самилост, радост и сл.

Анатомија и хистологија нису пронашле одговарајуће огране за генерисање, проток нити потрошњу хипотетичке енергије. Електронским инструментима (волтметарфреквенцметаросцилоскоп…) оне нису детектоване[1].

Емили Роса је најмлађа особа којој је објављен истраживачки рад у журналу америчког медицинског удружења. Када јој је било десет година тестирала је биоенергетске терапеуте, који је требало да „осете“ њену руку. Успешност је била 122 (44%) од 280 покушаја[2].

Терапије Славише Пајкића, српског биоенергетичара познатијег као Биба Струја разоткривене су као превара[3].

1996. године Џејмс Ренди фондација, позната по тестирању и разоткривању разних модерних превара јавно је понудила 742.000 долара било коме ко под контролисаним условима успе да осети „енергетско поље“ особе. Од више од 80.000 америчких терапеута који тврде да имају такву способност, јавила се само једна особа. Није успела. Награда која тренутно износи милион долара и даље чека оне који су вољни да своја убеђења провере у пракси[4].

Ипак, једини доказ ове животне силе су различите метафизичке теорије које се користе како би објасниле шта се догађа током енергетских терапија. Неке од ових теорија су једноставне, попут кинеске о чи енергији која се креће меридијанима и повремено се заглави или блокира, проузрокујући болест. Неке су сложеније и укључују вибрације субатомских честица, биоенергију, трансцедентнална бића или астрална тела. Ипак, ове теорије нису независно потврђене. Без концепта животне силе, саме теорије се урушавају. Теорије нису доказ постојања животне силе. Њима је неопходан концепт животне силе како би деловале вероватно. Постоји ли други начин којим би се могла објаснити евентуална излечења? Плацебо ефектом.

Posted on

Псалми 34-40

Давидов псалам, кад се пред Авимелехом правио
луд, па га је овај отерао, и он је отишао.
34 Благосиљаћу Господа у свако доба,
хвала ће његова стално бити на уснама мо –
јим. 2 Дичиће се Господом душа моја; крот –
ки ће чути и радоваће се. 3 Величајте Гос –
пода са мном, узвисујмо сви име његово. 4
Тражио сам Господа, и он се одазвао, осло –
бодио ме је од свих страхова мојих. 5 За –
блистали су они који су гледали у њега, лица
се њихова не могу постидети. 6 Невољник је
овај завапио, и Господ га је чуо. Спасао га је
из свих невоља његових. 7 Анђео Господњи
улогорен стоји око оних који се Бога боје, и
избавља их. 8 Испитајте и видите да је Гос –
под добар; срећан је човек коме је он уто –
чиште. 9 Бојте се Господа, свете слуге њего –
ве, јер они који га се боје ни у чему не ос –
кудевају. 10 Чак и млади лавови имају мало
и гладују, а онима који Господа траже ни јед –
ног добра неће недостајати. 11 Дођите, си –
нови моји, слушајте ме, учићу вас страху од
Господа. 12 Који човек воли живот, и волео
би да види много добрих дана? 13 Чувај је –
зик свој од зла, и усне своје од преваре. 14
Клони се зла и добро чини, тражи мир и
тежи за њим.
15 Очи Господње гледају праведнике, и
уши његове чују вапај њихов. 16 Лице Гос –
подње је против оних који зло чине, да би са
земље избрисао спомен на њих. 17 Господ
чује кад праведници ка њему завапе, из свих
невоља њихових избавља их. 18 Господ је
близу оних који су сломљеног срца, и спаса –
ва оне који су скрханог духа. 19 Многе не во –
ље има праведник, али га из свих Господ из –
бавља. 20 Он чува све кости његове, нијед –
на од њих неће се сломити. 21 Невоља ће
убити злога, и који мрзе праведника биће
криви. 22 Господ откупљује душу слугу сво –
јих, ни ко коме је он уточиште неће бити
крив.
35 Господе, води парницу моју против
противника мојих, ратуј против оних који
против мене ратују. 2 Узми мали и велики
штит, устани и помози ми. 3 Извуци копље и
двосеклу секиру и дочекај оне који ме про –
гоне. Реци души мојој: „Ја сам спасење тво –
је.” 4 Нека се постиде и буду понижени они
који гоне душу моју. Нека устукну и посраме
се они који ми невољу смишљају. 5 Нека бу –
ду као плева пред ветром, и нека их анђео
Господњи тера. 6 Пут њихов нека буде та –
ман и клизав, и нека их анђео Господњи го –
ни. 7 Јер су ми без разлога потајно јаму с
мрежом поставили, без разлога су је иско –
пали за душу моју. 8 Нека дође на њих про –
паст којој се не надају, и нека се улове у
мрежу коју су сами поставили, нека их про –
паст снађе кад у њу падну. 9 А душа моја не –
ка се весели Господу, нека се радује због
спасења које пружа. 10 Нека све кости моје
кажу: „О Господе, ко је као ти, који избав –
љаш невољника од оног ко је од њега јачи,
невољника и сиромаха од оног ко га пљач –
ка?” 11 Устају сведоци насилни, питају ме
оно што не знам. 12 Враћају ми зло за доб –
ро, болан губитак наносе души мојој. 13 А
кад су они били болесни, ја сам кострет но –
сио, постом сам мучио душу своју, и на груди
ми се враћала молитва моја. 14 Забринут за
пријатеља, за брата свога, ходао сам наоко –
ло као неко ко за мајком жали. Повио сам се
од жалости. 15 А кад сам ја криви корак учи –
нио, они су се окупљали и радовали, сакуп –
ља ли су се против мене, и ударали ме кад се
нисам надао; нису ћутали док су ме разди –
рали. 16 Отпадници се ругају да би хлеб до –
били и шкргућу на мене зубима својим. 17 О
Господе, докле ћеш то гледати? Избави ду –
шу моју од њихових жестоких напада, драго –
цену душу моју од младих лавова. 18 Сла –
вићу те усред великог мноштва окупљеног,
међу народом бројним тебе ћу хвалити. 19
Не ка се не радују нада мном они што су без
разлога непријатељи моји, нека оком пакос –
но не намигују они који ме без разлога мрзе.
20 Јер они не говоре о миру, него против
мирних људи на земљи преваре смишљају.
21 Отварају уста своја против мене. Злурадо
говоре: „Ха! Ха! Око наше види зло твоје!”
22 Господе, ти видиш. Немој ћутати. Госпо –
де, не буди далеко од мене. 23 Устани, про –
буди се, дај ми правду и води парницу моју,
Господе, Боже мој. 24 Госпо де, Боже мој,
суди ми по праведности својој, и нека се они
не радују нада мном. 25 Нека не говоре у
срцу своме: „Тако му и треба!” Нека не го во –
ре: „Прогутали смо га.” 26 Нека се постиде и
посраме сви који се радују невољи мојој. Не –
ка се срамотом и пониже њем одену они који
се охоло подижу на мене. 27 Нека кличу ра –
досно и веселе се они који уживају у правед –
ности мојој, и нека увек говоре: „Нека се ве –
лича Господ, који ужива у миру слуге свога.”
28 Нека језик мој говори о праведности тво –
јој, по цео дан о хвали твојој.
36 Оном ко је зао, преступ говори у срцу
његовом; страха од Бога нема пред очима
његовим. 2 Јер превисоко о себи мисли да
би преступ свој увидео и да би га замрзео. 3
Речи су уста његових зло и превара; није до –
вољно разборит да би добро чинио. 4 Зло
смишља на постељи својој. На опаком путу
стоји. Зло не одбацује. 5 Господе, љубав је
твоја до небеса, до облака је верност твоја.
6 Праведност је твоја, Боже, попут гора
твојих, закон је твој водени бездан. Ти Гос –
поде спасаваш и човека и животињу. 7 Како
је драгоцена доброта твоја, Боже! У сени
крила твојих синови људски уточиште нала –
зе. 8 Наслађују се изобиљем из дома твога,
напајаш их бујицом лепих ствари. 9 Јер је у
теби извор живота, твојом светлошћу ми ви –
димо светлост. 10 Нека љубав твоја остане
на онима који те познају, и праведност твоја
на онима који су честитог срца. 11 Не дај да
на мене дође нога охола, нити да због руку
злих постанем луталица. 12 Гле, падају они
који зло чине. Оборени су и устати не могу.
37 Не жести се због оних који зло чине.
Не завиди онима који неправду чине. 2 Јер
ће се они као трава брзо осушити, увенуће
као млада, зелена трава. 3 Уздај се у Госпо –
да и добро чини; живи на земљи и поступај
верно. 4 Пронађи у Господу највећу срећу
своју, и даће ти што ти срце жели. 5 Преба –
ци на Господа животне бриге своје; ослони
се на њега и он ће ти помоћи. 6 Извешће
праведност твоју као светлост, и правду
твоју као подне. 7 Мирно се поуздај у Госпо –
да и жељно га чекај. Не жести се на онога ко
је успешан на путу своме, на човека који
чини оно што је замислио. 8 Одбаци гнев и
одагнај срџбу, не жести се, јер то само ка
злу води. 9 Јер ће се истребити они који зло
чине, а они који се у Господа уздају насле –
диће земљу. 10 Још мало, и злога више неће
бити; погледаћеш на место његово, а њега
неће бити. 11 А кротки ће наследити земљу,
и уживаће у изобиљу мира. 12 Онај ко је зао
кује заверу против праведнога, и зу бима
шкргуће на њега. 13 А Господ му се смеје,
јер види да долази дан погибије његове. 14
Зли мач извлаче и лук натежу, да оборе
невољника и сиромаха, да побију оне који су
честити на путу своме. 15 Мач ће им се
сопствени у срце зарити, и лукови њихови
биће сломљени. 16 Боље је оно мало што
има праведник, него изобиље које имају зли.
17 Јер ће се сломити руке злих, а Господ ће
подупрети праведнике. 18 Познаје Господ
живот безазлених, и наследство њихово тра –
јаће довека. 19 Неће се они постидети у
време невоље, у дане глади биће сити. 20
Јер ће зли пропасти, непријатељи Господњи
биће пролазни као лепота пашњака, проћи
ће. У диму ће нестати. 21 Зли позајмљује и
не враћа, а праведник је милостив и дарове
даје. 22 Они које он благослови наследиће
земљу, а они које он прокуне биће истреб –
љени. 23 Господ утврђује кораке човекове,
и ужива у путу његовом. 24 Ако и посрне,
неће пасти, јер га Господ држи за руку. 25
Млад сам био и остарео сам, али нисам ви –
део праведника остављеног, ни децу његову
хлеб да просе. 26 Увек је милостив и на за –
јам даје. Потомство његово чекају благо сло –
ви. 27 Клони се зла, добро чини, и живећеш
довека. 28 Јер Господ правду воли, и не на –
пушта оне који су му верни. Довека ће они
бити сачувани, а потомство злих биће ис –
требљено. 29 Праведници ће наследити
земљу, и заувек ће на њој живети. 30 Уста
праведника мудрост казују, и језик његов
право говори. 31 Закон његовог Бога у срцу
је његовом, кораци његови неће бити неси –
гурни. 32 Зли вреба праведника, и гледа да
га убије. 33 Али Господ га неће оставити у
руци његовој, кад му се буде судило, неће га
злим прогласити. 34 Уздај се у Господа, и
држи се пута његовог, он ће те узвисити и ти
ћеш земљу поседовати. Кад зли буду истреб –
љени, ти ћеш то гледати. 35 Видео сам зло –
га како је насилан, како се шири као разгра –
нато дрво на свом тлу. 36 Али прошао је, и
нема га више, тражио сам га, али га нема.
37 Гледај оног ко је безазлен и посматрај
оног ко је честит, јер такви ће имати будућ –
ност пуну мира. 38 А сви преступници биће
истребљени, про паш ће будућност оних што
су зли. 39 Спасење праведних долази од
Гос пода, он је тврђава њихова у време нево –
ље. 40 Господ ће им помоћи и избавиће их.
Избавиће их од злих и спашће их, јер је он
уточиште њихово.

Давидова песма, за присећање
38 Господе, немој ме укоравати у срџби
својој, и немој ме кажњавати у гневу своме.
2 Јер су се стреле твоје дубоко у мене за –
риле, и рука ме твоја притиска. 3 Нема здра –
вог места на телу моме због осуде твоје. Не –
ма мира у костима мојим због греха мога. 4
Јер су преступи моји допрли изнад главе мо –
је, као тежак терет претешки су за мене. 5
Ране моје заударају, гноје се, због лудости
моје. 6 Немир ме је обузео, од боли сам се
повио, по цео дан жалостан ходам. 7 Јер бе –
дра моја горе, и нема здравог места на телу
моме. 8 Изнемогао сам и сломљен, јаучем од
јецања срца свога. 9 Господе, пред тобом су
све жеље моје, и уздисање моје није скри –
вено од тебе. 10 Срце моје јако лупа, снага
ме моја напушта, и гаси се светлост очију
мојих. 11 Они који су ме волели и пријатељи
ми били држе се подаље од муке моје, они
који су ми блиски били далеко стоје. 12 А
они који траже душу моју, замке постављају.
Који ми зло спремају, о пропасти говоре, и о
преварама по цео дан мрмљају. 13 А ја сам
као глув, не слушам, као нем, не отварам ус –
та своја. 14 Постао сам попут човека који не
чује, и одговором уста својих не правдам се.
15 Јер тебе, о Господе, чекам. Господе, Бо –
же мој, ти се одазиваш. 16 Јер сам рекао:
„Ако се ти не би одазвао, они би се нада
мном радовали; кад би нога моја посрнула,
охоло би се подизали на мене.” 17 Јер умало
да криви корак учиним, и патња је моја увек
преда мном била. 18 Јер сам признао прес –
туп свој, узнемирен сам постао због греха
свога. 19 А непријатељи су моји пуне снаге,
осилили су се, умножили су се они који ме
без разлога мрзе. 20 Враћају ми зло за доб –
ро, дижу се на мене јер тежим за оним што
је добро. 21 Господе, немој ме оставити. Бо –
же мој, не буди далеко од мене. 22 Пожури
мени у помоћ, Господе, ти си спасење моје.
39Рекао сам: „Пазићу на путеве своје, да
не згрешим језиком својим. Поставићу бр –
њицу као стражу на уста своја, све док је зли
преда мном.” 2 Занемео сам и гласа нисам
пуштао. Ни реч нисам о добру рекао, угушио
сам бол своју. 3 Срце је моје горело у мени;
у уздисању моме огањ је буктао. Проговорио
сам језиком својим: 4 „Господе, дај да уви –
дим како брзо долази крај мој, и како је мало
дана мојих, да бих знао колико сам прола –
зан. 5 Ти си ми мало дана дао, и век је мој
као ништа пред тобом. Сваки човек земаљ –
ски је само дах, па макар и чврсто стајао. 6
Као сенка човек иде. Узалуд се размеће. Згр –
ће иметак, а не зна ко ће га покупити. 7 А
сада, чему да се надам, Господе? Тебе ја че –
кам. 8 Од свих преступа мојих избави ме. Не
дај да будем ругло безумнику. 9 Остао сам
без речи, не могу уста своја отворити, због
онога што си ти учинио. 10 Уклони од мене
невољу коју си ми нанео. Због непри јатељ с –
тва руке твоје нестаје ме. 11 Када човек
згреши, ти га укорима исправљаш. И вредне
ствари његове изједаш попут мољца. Сваки
човек земаљски заиста је само дах. 12 Гос –
поде, чуј молитву моју, пригни ухо кад за по –
моћ теби вапим. Немој ћутати на сузе моје.
Јер сам ја странац код тебе, дошљак као и
сви пра очеви моји. 13 Одврати поглед од
ме не, да бих се разведрио, пре него што
одем и више ме не буде.”